utorak, 27. prosinca 2016.

Igor Yovanovitch: Leteći Španac u Sarajevu


Koliko god da vam se prodajem za neku sveznalicu, vjerujte, JA O TRČANJU NE ZNAM MNOGO. Dobro, bilo bi preoštro reći da baš nemam pojma! Ja sam vam dobar motivator, pišem iz ličnog iskustva jer mislim da i ono može nekome da pomogne, da usmjeri zajednicu u dobrom pravcu. Tu sam da vam ukažem na neke trendove, preporučim dobre trke, pomognem da istrajete, nađete vrijeme za svoje treninge, namagarčite onog netrkača u sebi. Prolazila sam različite faze, eksperimentisala, otkrivala nove stvari što još uvijek radim. I što sam više, duže i ozbiljnije u ovome, sigurnija sam da sve manje znam jer je materija kompleksna, a nova saznanja kao i u svim drugim oblastima smjenjuju stara. Ni nauka još nije sigurna u mnoge stvari, o mnogima vodimo debate, pa mi je onda lakše prihvatiti činjenicu da mi znanja o trčanju uvijek fali. Međutim, o treninzima, tehnici, vježbanju mnogo više od mene zna osoba o kojoj ću vam pisati, koja svojim rezultatima i angažovanjem višestruko doprinosi razvoju trčanja trenirajući druge.


Podijelite i kradite znanje


Kada sam prije par godina od jednog iskusnog trkača tražila mišljenje o mojim tekstovima koje sam planirala objaviti na blogu i najtiražnijim bh novinama, dao mi je jedan „mudar“ odgovor: „Odlično je to, samo nemoj im otkrivati sve“. U početku mi nije bilo jasno na šta tačno misli jer ja te podrazumjevane stvari ne razumijem baš najbolje, moj mozak radi u drugom pravcu, sorry, nekad mi se mora crtati! U nastavku mi je zatim predočio tu strašnu hipotezu o mogućoj propasti trenerskog posla jer ako bih ja čitaocima sve rekla o trčanju, onda treneri ne bi imali šta da rade pa bi i on sam imao manje posla. Molim?! Šta ja to znam ili bilo ko drugi o rekreativnom trčanju što nema na internetu, o čemu se do sada nisu napisali ozbiljni tekstovi, naučni radovi, magazini, knjige? Šta je to uopšte što bih ja ili bilo ko drugi mogli objaviti što će pozatvarati trkačke klubove, škole trčanja i osposobiti naciju da samostalno trči i trenira? Ništa, naravno. Sve je već objavljeno, sve nam je servirano ali će uvijek trebati pojedinci da stvari propitaju, testiraju, rastumače, da eksperimentišu i olakšaju drugima. Trebaće treneri koje će neko da plaća ili entuzijasti, ljudi koji ne škrtare i svoje znanje i iskustvo dijele s drugima što je ako mene pitate, najveće bogatstvo trkačke zajednice. Otvorite oči, naćulite uši, vrebajte i kad god vam se ukaže prilika, „kradite“ znanje od onih iza kojih stoje iskustvo, rezultati ali i kredibilitet.

Mr. Bird


Igor Yovanovitch je jedan takav trkač. On će 26. januara u Sarajevu održati prezentaciju: „Another way of running“ kojom želi domaćim trkačima pomoći da trče bolje, brže i pametnije. Igora ličnom poznajem i dovoljno smo dobri da vam mogu reći da je on pravi manijak kada su u pitanju treninzi, rezultati, doslednost. On je primjer slijepe vojničke discipline, kod njega nema zabušavanja što pokazuju i njegovi rezultati: najbolje vrijeme na 10 km ispod 34 minuta, na polumaratonu 1h 14 minuta, 10 puta je finiširao kao Ironman a najbrži je završio za 9 h i 59 minuta. Jednom prilikom mi je o tom uspjehu rekao: „Oh, kako sam samo tog dana plakao kao malo dijete. Uložio sam dvije godine treniranja u to a to je ono što mnogi ne razumiju: znaš da si ništa a treniraš najjače što možeš kako bi ostvario svoj lični cilj“.


Na Jahorina Ultra Trailu je na oba izdanja pobjedio na Maxi trci, u okviru 100 milja Istre, na trci na 42 km je takođe bio najbrži. Tokom 25 godina koliko je u sportu se bavio tenisom, borilačkim vještinama, plivanjem, a sad se najviše fokusira na trčanje koje je izabrao i kao životni stil. Kaže da iako je svjestan da njegovi rezultati spadaju u domen amaterskog sporta i da je 100 godina iza pravih profesionalaca, trenira svaki dan kako bi bio što bolji. Trenutno se sprema da ostvari kvalifikacije za svjetsko prvenstvo u Ironmanu i ja ga već vidim tamo. Igor je Španac koji već tri godine živi u Sarajevu. Nedavno smo razgovarili o trčanju, štafetnoj trci na kojoj uskoro učestvujemo i organizaciji susreta s trkačima pa vam u nastavku izdvajam neke od najzanimljivijih dijelova. 

TjŠ: Dovoljno si dugo u BiH da si mogao primjetiti kako se razvija trkačka zajednica i kod nas. Sve je više trkača, sve više trka, klubova, škola. Kakvi su tvoji utisci i da li smo na dobrom putu?

IY: Iskreno, vidio sam samo neke trke. Međutim, ono što mi se kod vas ne dopada jeste da nema dovoljno dobre saradnje unutar trkačke zajednice. Zajednica bi trebala podržati svaku trku ovdje jer jedino tako mogu svi da rastu zajedno.

TjŠ: Šta je po tvom mišljenju ključno za uspješne pripreme?

IY: Najvažnije je imati dobrog trenera, nekoga ko ima dovoljno trkačkog iskustva, dobre rezultate ili nekoga ko je završio sportske studije i ozbiljno se bavio naukom u sportu jer samo onda treneri mogu znati o čemu zapravo pričaju a na trkaču je da prati plan i vodi računa o ishrani kako bi postigao dobre rezultate.




TjŠ: Šta su najčešće zablude o trčanju i treninzima tokom priprema za polumaraton ili maraton?

IY: Mislim da se dosta trkača drži sad već prevaziđene prakse kako bi stigli do rezultata umjesto da primjenjuju različite oblike treninga kao što su trčanje u tempu, intervali, fartlek koji su obavezni ako žele postići napredak. Samo 40% sedmičnog treninga fokusiranog na intenzivno vježbanje će dati bolje rezultate od 100% treninga koji se zasniva isključivo na dugom i sporom trčanju.

TjŠ: Šta trkači mogu očekivati na tvojoj prezentaciji u januaru?

IY: Daću im drugačiji koncept treniranja koji se zasniva 50% na intenzitetu i 50% na dužinama. Uglavnom, dobiće savjete koji će im pomoći da bolje napreduju kroz treninge i postanu brži trkači.

TjŠ: Znam da već pomažeš mnogim trkačima da ostvare svoja željena vremena na polumaratonima, maratonima i Ironman takmičenjima potpuno volonterski, odnosno bez ikakve nadoknade. Zašto to radiš, šta te motiviše?

IY: Volim da pomažem ljudima i to me čini srećnim. I meni je neko nekada tako pomagao. Danas ja svog ličnog trenera plaćam ali 20ak osoba kojima pomažem u pripremama, sve dobijaju besplatno. Možda će i oni jednog dana tako. Volim kada ljudi daju sve od sebe na treninzima i to je ono što me motiviše da im pomažem.

Iz petnih žila


Osobe koje treniraju s Igorom dobijaju personalizovani sedmični raspored treninga kog se trebaju pridržavati. To nisu s interneta preuzeti planovi već trkaču i njegovim ciljevima prilagođeni raspored i plan svakog treninga koji će ga natjerati da iskorači iz zone komfora i na efikasniji način se pripremi za novo postignuće. Da i ja sad izmudrujem, ne bih da vam otkrijem sve ali mi se čini da one koji budu prisutni na Igorovoj prezentacija takođe očekuju konkretne stvari koje im mogu preokrenuti način treniranja. Svi se uglavnom slažemo da je trčanje jednostavna radnja koju čovjak savlada odmah nakon prvih koraka ali ako se bavite trčanjem i težite ka boljim rezultatima a pri tome niste potomak Tarahumara, niti ste čudo poput Forest Gampa, ne ostaje vam ništa drugo nego da se dočepate kakvog plana i potegnete dobro, iz petnih žila ako treba.




 Foto: Sanja Kavaz, Dejan Hren, Adnan Bubalo, Marija Janković, Vučko Trail 

© Trčim jer štrčim. Sva prava zadržana.

 


1 komentar:

Unknown kaže...

"Full gas, man!" 😊

Objavi komentar